Kako je CIA 1995. videla Slobodana Miloševića
"Slobodan Milošević je zaista vešto preusmerio javno mnjenje, u kojem je ranije postojao konsenzus za "Veliku Srbiju", tako da ni vojni gubici u Krajini i zapadnoj Bosni nisu doveli do nacionalističkih izliva u Srbiji, pa čak ni do ozbiljnog preispitivanja njegove mirovne politike".
"Uspešno je podrio uticaj tvrde nacionalističke struje, posebno u opoziciji koja nije mogla da ospori njegovu politiku u parlamentu, kao ni na ulici".
Ovakva ocena politike tadašnjeg predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, nalazi se u dokumentu CIA, sastavljenom krajem oktobra 1995. Reč je o jednom od oko 300 dokumenata Centralne informativne agencije sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti i koji će se uskoro naći u knjizi, zahvaljujući saradnji fondacije bivšeg američkog predsednika Bila Klintona i tajne službe SAD, pišu Novosti.
Ovi, doskora tajni dokumenti uglavnom se tiču rata u Bosni i Hercegovini, i to pretežno perioda pre i neposredno posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Među izveštajima CIA ima i onih koji se tiču Srbije i američkih ocena unutrašnje političke i ekonomske situacije u njoj.
U izveštajima iz 1994. i 1995. godine Milošević se pominje kao političar koji je napustio svoju raniju nacionalističku retoriku i uspešno manipulisao političkim protivnicima i javnošću, kako bi bez otpora prihvatili njegova popuštanja u Bosni i Hrvatskoj.
"Milošević nastavlja da radi na marginalizaciji nacionalističke opozicije, da postavlja svoje ljude u hijerarhiji Vojske Jugoslavije i da zateže kontrolu nad medijima", ocenjuje se u dokumentu s kraja 1994. "Što je još značajnije, uhapsio je svog najvećeg rivala Vojislava Šešelja zbog njegovih napora da podrije Miloševićev stav prema bosanskim Srbima. Takođe, Milošević je penzionisao ili prebacio na druga zaduženja neke više oficire koji se nisu slagali sa njegovim raskidom sa Srbima iz Bosne".
U svim izveštajima Šešelj se pominje kao najozbiljniji protivnik i najveća prepreka novoj Miloševićevoj politici. Međutim, ni Šešelj ni ostatak opozicije Amerikanci ni u jednom trenutku nisu smatrali za ozbiljnu pretnju režimu. Opozicione partije otpisuju se kao podeljene i neorganizovane i bez veće podrške u narodu. Uvek ih prati napomena da su čak i lideri demokratske opozicije "veoma nacionalistički, netolerantni prema drugim etničkim grupama i krive međunarodnu zajednicu da nepravedno kažnjava Srbe".
Glavni instrument u Miloševićevim rukama bila je, prema uverenju američkih obaveštajaca, državna televizija.
"Većina informativnih emisija počinje Miloševićevim izjavama o mirovnom procesu koje su praćene izjavama visokih evropskih i američkih zvaničnika koji hvale "ključnu ulogu" predsednika Srbije u pregovorima", stoji u izveštaju naslovljenom "Milošević: Za upravljačem".
Kao najveće pretnje Miloševićevom režimu u to vreme ističu katastrofalno stanje srpske ekonomije obogaljene međunarodnim sankcijama, ali iznenađeno konstatuju da čak ni to nije uspelo da ga ozbiljnije uzdrma.
Nepoverljivi prema Đinđiću
Službenici CIA sastavili su i kratke profile trojice, po njihovom uverenju, glavnih protivnika Slobodana Miloševića. U januaru 1994. godine Vuka Draškovića opisuju kao najharizmatičnijeg i najpopularnijeg, ali navode da se još nije fizički oporavio od hapšenja i prebijanja koje je preživeo godinu dana ranije.
Za Zorana Đinđića navode da je dramatično poboljšao delovanje Demokratske stranke u odnosu na vreme kada je glavnu reč imao Dragoljub Mićunović.
"Verujući da nada za Srbiju leži u reformisanju SPS-a, mogao bi da napravi koaliciju sa Miloševićevom partijom. Nismo sigurni u dubinu Đinđićevih demokratskih kapaciteta", zapisali su obaveštajci SAD.
Šešelja opisuju kao brzomislećeg, odličnog govornika i narodu veoma dopadljivog u situacijama kada "uspe da obuzda svoje ekstremno ponašanje". Navode i da je "najpoznatiji po navodnim ratnim zločinima u Hrvatskoj i Bosni".
Izvor: Večernje novosti
0 komentara:
Постави коментар